Saturday, March 12, 2016

M I L A N O


Nije tako lako vratiti se u svakodnevnicu i ovim tekstom pokušaću da ispratim sve lepe trenutke sa putovanja. Verujem da će zbog toga tekst biti malo duži, totalno nekarakteristično za mene. Možda je pravi trenutak da priznam da mi je mama pisala pismene zadatke u gimnaziji. Shame on me...
Dakle, kad si fešn blogerka, nekako ti je san da posetiš fešn vik. Niš je užasno siromašan grad kada je u pitanju moda i bilo kakav događaj vezan za istu. Tako da nisam propuštala nedelju mode u Beogradu, onu jesenju. U aprilu nikada ne uspem da se organizujem, a tada se i koncentrišem više na neke druge događaje. Prva beogradska nedelja mode mi je bila apsolutno divna, sva ta energija je bila nova i lepa. Gledala sam naše najbolje revije, bila u backstage-u dok su pripremane, pratila sve što sam mogla. Pohvaliću opet Anu Ljubinković i Batu Spasojević, čije revije su uvek prijatno iznenađenje.
A onda je ta želja da posetim Milano i fešn vik kulminirala. Lepo su se poklopili datumi i eto nas tri u Milanu. I da, neću sada da pišem o fešn viku, ako je neko to očekivao. Ta priča je ostavljena za naredni post. 



Milano. Prvi utisak, grad je manji nego što sam očekivala. Drugi utisak, naši koferi, torbe, šeširi ... i javni prevoz sa svim tim, bilo je komično. Centar grada je baš lep, baš. Sa fotografija verovatno znate kako izgleda Duomo, katedrala je blago rečeno ogromna, peta u svetu po veličini. Mislim da sam je slikala svakog dana, volim gotiku i sve te detalje na katedralama. Uličice u centru su lepe, male, sa lepim građevinama i još lepšim izlozima, na svakom koraku. Možda je to jedan od najvećih utisaka o Milanu, koliko izloga i predivnih modnih kuća! Naša najčešća ruta je bila ulicama Via Torino i Corso di Porta Ticinese, koje povezuju Duomo i Navigli. To je skroz lep deo Milana, blizu centra, kroz koji protiče reka i pravi dva kanala. Tu se nalazi puno kafića, klubova, pivnica i mene sve to malo asocira na Amsterdam i ako ga još uvek nisam posetila :D. U centralnoj zoni je lepo obići i Kastelo, Breru, Milansku skalu. 
Ja sam imala želju da vidim uživo i malo moderne arhitekture, posebno Bosco Vericale. Te najmodernije građevine su skoncentrisane na jednom mestu, oko metro stanice Garibaldi FS. Obožavam da se sama izgubim u novim gradovima i gledam sve te lepe kućice i zgradice. Tokom te šetnje uspela je da mi se raspadne kesa novokupljenih čizama, jer je padalo mnogo kiše a ja sam ignorisala kišobran da bih mogla da ne spuštam glavu sa visokih građevina. P.S. Samo se nadam da su čizme kvalitetnije od kutije u kojima su bile. Što se tiče ostatka šopinga, ne mogu puno da se pohvalim, kupovala sam Mango i Guess, što nije nešto što ne može da se nađe kod nas, ali je značajno povoljnije.




Cene u Milanu su generalno ok, niže od onoga što sam očekivala. Nedeljna karta za javni prevoz je 10e, ali je ograničena na 2 vožnje dnevno, pojedinačne karte koje traju 90 min su 1,5e. Kafa na terasi sa pogledom na Duomo je nekih 5,6e. Večera koja podrazumeva švedski sto i piće po izboru u onim simpatičnim kanalima je 10e-što je skroz povoljno. Veče u pivnici, sa popriličnim količinama alkohola je nekih 10,15e + polomljen ekran na telefonu. Ulaznica za klub uz 2 pića je nekih 15,20e. Mek je mek. Marketi su ok, mada ja pola stvari tamo nisam mogla da pronađem. 
Omiljeni utisak je možda naš lep pokušaj da pogledamo "Tajnu večeru". Otišle smo do crkve Santa Maria delle Grazie, obišle je 4,5 puta, a Leonarda nigde nema. Usledio je pravi duhovni razgovor o smislu života, dok nismo skupile snage da opet potražimo Leonarda. Freska se inače nalazi u muzeju, odmah pored crkve, a mi smo zaboravile na činjenicu da smo kartu za taj muzej trebale da rezervišemo u prethodnom životu.



Bilo je lepo, Milano je lep.
 I fešn vik je prelep, o tome u narednom postu...